Disease-looking gremlin coming out of a smartphone in frot of a laptop computer and a 'no' symbol.

Higijena (Dez)informacija: Zaustavi smrtonosno širenje!

/// Русский /// Français /// العربية /// Italiano /// Español /// Ελληνικά /// English /// Deutsch ///

Ustanak u Minneapolisu pokrenuo je talas promena, političkih i onih ličnih, koje su snažno uzdrmale podzemlje Gradova Blizanaca (Minneapolis - Saint Paul), celu zemlju i ceo svet. Država i reakcionarna desnica ponovo su ogolili stvarnost bitisanja policije, i svi smo iskušani da preispitamo ima li za policiju mesta u našem svetu. Pošto pitamo sebe kako možemo promeniti svoje svakodnevne navike i prakse, kako bismo izblegli učešće u eskalaciji nasilja koje policija unosi u svaku interakciju unutar naših zajednica, mi moramo imati na umu slede e: Način na koji baratamo informacijama je ključan za našu bezbednost i naš uspeh.

Obnovljeni osećaj urgentnosti u ovom trenutku je vođen činjenicom da ljudi koji su najviše pogođeni policijskim nasiljem jesu upravo oni koji predstavljaju pokretačku snagu suštinskih promena. Ovo je bunt, ustanak, pobuna: Mi smo u revolucionarnom trenutku. Glavne prekretnice (u borbi) za socijalnu pravdu koje su dugo izgledale kao nedostižne sada su na dohvat ruke. Ali, moramo da shvatimo da svaki revolucionarni momenat prate anti-revolucionarne akcije organizovane od strane supremacističke države i njenih finansijera. Kada god oni (sa pravom) osete da gube kontrolu svoje nadmoći, reaguju brzo i bezobzirno koristeći sva raspoloživa sredstva da tu nadmoć ponovo uspostave.

Pri obuci za pružanje prve pomoći na ulici tema su vrste oružja koje policija koristi i povrede koje to oružje uzrokuje. Prvo pitanje uvek je: Koje je najopasnije policijsko oružje? Odgovor je: strah. Najo igledniji i najštetniji način uterivanja straha je kroz upotrebu smrtonosne sile i fizičke brutalnosti. Ali, oni takođe koriste dezinformisanje kako bi sebe opravdali i diskreditovali protivnike, a među nama raširili paniku i izazvali razdore.

Pošto svi željno iščekujemo svet oslobođen od policije i spremamo se za kontra-udar protiv ovog moćnog internacionalnog pokreta, moramo da izbegavamo da (i mi sami) širimo strah. To radi policija i to je njihovo oružje. Naša snaga je solidarnost. Naše oružje su smirenost i istina. Naša snaga je zajednica.

Zaštitite sebe i svoju zajednicu. Lažne vesti se brzo šire, i mogu da budu nezaustavljive. Nemojte da zarazite svoje susede. Ovi saveti predstavljaju osnovna sredstva zaštite za rđave i štetne informacije.

Tu smo. Poslednja poruka u vašoj lokalnoj Signal loop / Discord chat / Whatsapp grupi ukazuje da se dešava nešto zloglasno i strašno. Šta vi činite? Šta je najbolje izbeći? Započnite pitajući se:

Znate li odakle je stigla ova informacija?
KO je to video?
ŠTA su videli?
KADA i GDE su to videli?
ZAŠTO su podelili tu informaciju?
KAKO znamo?

Ako ova informacija dolazi od nekoga koga znate, pitajte ih direktno: „Gde ste to čuli?“
Ovakvi odgovori nisu zadovoljavajući: „Od pouzdanog prijatelja“ ili „Imam svoje poverljive izvore“ ili „Ovaj komšija bi sigurno znao, on je konzervativac“. Oni su zapravo upozorenja. Razmislite pre nego što nešto objavite! Da li je ova informacija potrebna?

U redu, vi smatrate da konkretna informacija može da bude pouzdana i mislite da bi trebalo da upozorite svoje prijatelje i susede na istu. Pre nego što pritisnete „pošalji“, zapitajte se: Da li ovo mora da bude poslato? Da li ja moram ovo da pošaljem? Da li ja moram ovo sada da pošaljem? Isto važi za postavljanje poruka u vaš program susedskog nadzora ili zajedničku grupu za pomoć na Facebook-u: odgovor će biti negativan u 99% slučajeva. Suzdržavajte se. Preplavljivanje ovih zona sranjima je taktika Stiva Banona. Nemojte to činiti!

Dezinformacija se širi kao virus. Ona ima izvor i projektovane pravce kretanja zaraze. Zaustavite smrtonosno širenje!

Države, bezbednosne službe, i drugi desničarski akteri znaju da istina nije na njihovoj strani. Sejanje nepoverenja, podela, podozrenja, sumnja i konfuzije među populacijom jeste njihovo najubojitije oružje u uspostavljanju nelegalne kontrole i suzbijanju protesta i pobuna. Ovo se dešava u svakoj zemlji sveta; to je način na koji države funkcionišu. Ovo su „Mere protiv pobune 101“. Evo kako to rade:

Korak 1: Oni pronalaze pukotine u tkivu društva – društvene, demografske, ekonomske i etničke podele.

Korak 2: Oni se bave izvrtanjem stvarnosti tako što kreiraju alternativne narative. „Napolju su izazivači nereda. To su ekstremne desničarske grupe ubačene spolja. U redu, samo su ubačeni spolja. To su lokalni fašisti. To su beli anarhisti. Oh, na kraju ispada da su ljudi koji pale vatru apoličtine galamdžije. Vozač cisterne je učinio nenamernu grešku.”

Korak 3: Oni uvijaju ove narative u plašt istine. Korišćenje činjenica pomaže u širenju laži. Bilo je palioca u Severnom Minneapolisu u prvim danima Ustanka, i mnoštva naoružanih fašista koji su tumarali ulicama u neobeleženim vozilima plašeći narod. Takođe postoje verodostojni izveštaji svedoka o sumnjivim belim ljudima koji su sakrivali svoje stvari u uličicama i pokušavali da započnu vatru u Južnom delu grada. Ali, takođe postoje indikacije da je percipiran obim ovih aktivnosti značajno uvećan poplavom lažnih izveštaja i praznih pretnji na internetu, korišćenih kao sredstvo da se Nacionalna Garda namami u mirne uličice – stvarajući različite opasne situacije.

Korak 4: Oni grade auditorijume, bilo da direktno kontrolišu neke platforme ili održavaju i razvijaju veze sa ljudima koji će biti ciljna grupa ovih narativa. Ko vam je rekao da će policija izvršiti raciju na Trgu Džorga Flojda u nedelju 14. juna? Da li se to obistinilo? Da li je iko zabeležio ove pokušaje širenja panike i laži? Šta mislite, zašto to čine?

Korak 5: Oni peru svoje ruke, čineći privid da priče dolaze s neke druge strane. „Izjava pouzdanog komšije: KKK se pod punom ratnom opremom upravo okuplja u Powderhorn Parku!“ Postoje ljudi u Powderhornu koji još uvek veruju da se ovo dogodilo (a nije).

Korak 6: Oni uzgajaju „korisne idiote“ koji veruju u ove narative i iste šire okolo. Ohrabruju ih da zauzmu pozicije koje su ekstremnije nego što bi inače bile.

Korak 7: Oni negiraju umešanost, čak i kada je istina očigledna.

Korak 8: Oni igraju dugoročno, stremeći dugoročnom uticaju pre nego momentalnom. Nevažno je da li je relativno mali broj ljudi video Uptown shooter’s livestream u nedelju 21. Juna i primetio da je on bio sam, i da je bio bele puti. Ako njihov narativ dve ili deset godina kasnije kazuje da je crnačko gangstersko nasilje ono koje je potopilo Minneapolis - njihova verzija pobeđuje.

*izvor: https://www.lawfareblog.com/toward-information-operations-kill-chain

Iskusni ulični bolničari tvrde: “Jedino što mi širimo jeste smirenost.”

Širi Informacije NE Paniku
Kada izveštavate ili ukazujete na uvećanje potencijalnih pretnji: obezbedite što je moguće više informacija.

Brojnost/Snaga: “Pet ili šest naoružanih belih ljudi”
Aktivnosti: “Nasumično uznemiravaju ljude u pokretu”
Lokacija i pravac kretanja: “U Nicollet Aveniji severno prema 26. Ulici”
Uniformisanost: “Tamne jakne, kačketi, sunčane naočare”
Vreme i datum zapažanja: “12:34 posle podne, 29. maja”
Opremljenost i oružje: “Troje nose bejzbol palice ili štapove za golf, jedan ima oružje u futroli”

Nekorisna objava: “Pažnja, Proudboys (ektremisti) su u Whittieru (grad)!”

Koristite sopstveno rasuđivanje! Priključite izveštajima fotografije i video snimke, ako je to moguće i ako je to bezbedno izvesti. I zapamtite, u situacijama prelomnih kriza i haosa, ako nešto niste videli, kao da se nije ni desilo!

Pored širenja dezinformacija, država će takođe tragati za informacijama koje bi kriminalizovale članove zajednice. I sa ovim možemo da se borimo!

Ne pričajte sa policijom. Nemojte cinkariti i odavati informacije o sebi ili drugima, što važi i za mesta kao što su online forumi - društvene mreže (koje nadgledaju bezbednosne službe). Generalno, budite veoma oprezni šta govorite. Službe bezbednosti kao što su FBI i ATF trenutno privode na razgovore u Minneapolisu. Reći im bilo šta može dovesti neke ljude u ozbiljan problem. Možete im reći da ne želite da odgovorite na pitanja i da nećete govoriti bez prisustva advokata.

Biti kritičan znači biti pažljiv: Mnogo ljudi, uključujući medijske izvore i javne ličnosti, ponavljaće i širiti informacije koje potiču od policije – to ne čini te informacije tačnim. Policija konstantno laže u službi sopstvene taktike i koristi, i to vrlo često čini zato što bi istina kriminalizovala upravo samu policiju. Takvi izvori će vas takođe bodriti da pričate i sarađujete, pošto bezbednosne agencije rade na osmišljavanju odmazda. U komunikaciji sa policijom ne identifikujte ničije lične karakteristike. Policija je institucija koja ima duge i prilično dobro dokumentovane veze sa belom dominacijom kreiranom da kao neprijatelj preti našem društvu.

Zaključak? Naša je odgovornost da se okružimo informacijama koje koriste našoj zajednici i koje naš pokret održavaju vitalnim. To znači da treba biti pronicljiv u vezi (dez)informacija, treba pametno birati kome i kojoj instituciji verujemo, ali i odbijati davanje informacija policiji, FBI-u, ATF-u, tj. bilo kojoj osobi ili agenciji povezanoj sa državom. Ujedninjeni možemo da informacije držimo na našoj strani.